Od ideje, do postavljanja cilja i ostvarenja istog, put može biti duži ili kraći. To nije presudno. Računa se istrajnost i naša volja i spremnost da se nosimo sa svim manjim ili većim preprekama na koje naiđemo.
Koliko god napredovali u svome životu, osećaj nikada neće biti potpun, ako ne budemo imali dovoljno ljubavi, da u svoju dušu primimo i prihvatimo svu različitost sveta i života.
Crtež moje ćerke podsetio me je, još jednom, koliko i kako utičemo na svoju decu.
I divno je da im, od najranijeg detinjstva, poklanjamo pozitivan i aktivan pristup životu.
Ne postoji osoba koja može dvadeset i četiri sata dnevno da bude nasmejana i srećna. Pogotovo što smo, nekako, kao po definiciji, skloniji da održavamo „negativne emocije“.
„Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrajao onako kako one to zaslužuju, uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu.“ – Fjodor Dostojevski