Konfučije, kao veliki mislilac starog doba, je smatrao da čovek postaje čovek samo kad drugima pomaže da postanu ljudi. Davao je prednost unutrašnjem životu čoveka. Jer spokojan i razuman čovek, je ispunjen i srećan.
Kada govorimo o ličnom rastu i razvoju, ne govorimo o tome da neko treba da nas „nauči“ kako da steknemo materijalno bogatstvo. Zapravo, niko ne treba ništa da nas „nauči“. Ali, može da nam ukaže na tehnike i put ka pronalaženju sopstvenog iskustva sreće.
Lični rast i razvoj se ogleda u rešavanju unutrašnjih konflikata, odbacivanju negativnih navika, usvajanju pozitivnih, menjanju unutrašnjeg govora u ohrabrujući i motivišući. Ogleda se u suočavanju sa ličnim strahovima, uspostavljanju zdravog samopouzdanja, stvaranju sopstvene životne vizije.
Neka vam ove misli, budu pomoćnik na tom putu.
- Reci mi i zaboraviću. Pokaži mi i možda ću zapamtiti. Uključi me i razumeću.
- Preterati je isto toliko loše, kao i ne činiti dovoljno.
- Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje – ono je najplemenitije; vaspitanje – on je najlakši; iskustvo – ono je najneugodnije.
- Sve ima svoju lepotu, ali svako to ne vidi.
- Ako čovek ne promisli o problemima koji su udaljeni, biće pun briga kada mu se približe.
- Svakog dana ponesi kanticu zemlje na jedno mesto i sagradićeš planinu.
I budite slobodni , dok gradite svoju planinu radosti i ispunjenog života!
Volim citate od Konfucija,jer u njima je istina
Koliko sustine ima u ovih par recenica. To neugodno iskustvo je nas najveci razvoj i tu gde jos osecamo neugodnost,to je mesto gde rastemo. Bole nas prsti jer su nam cipele postale male a noga raste.Gde boli,tu se raste i razvija, kako fizicki tako i duhom.Go Konfucije! 🙂