Kako da povećamo motivaciju?

Odlučna sam ovog puta. Pročitala sam sve što sam mogla o motivaciji, posetila sam nutricionistu i sada  je sve na meni. Danas sam  baš dobra – pazim  i pridržavam se svega što mi je rečeno. Merim grame mesa, povrća, voća…  Vežbala sam i na sobnom biciklu trideset minuta. Neće meni niko više da kaže kako bih bila baš slatka, samo kada bih  skinula taj višak kilograma. Inače imam tako lepo lice… A i za zdravlje je baš važno osloboditi se tog tereta … O, počinje mi omiljena serija. Čekaj da vidim šta će da bude sa onim… Joj, jede mi se čips. I ova moja deca su baš sada našla da šetaju sa njim po kući. Uf, uzeću samo malo. Da vidim tabelu na kesi. Koliko to beše kalorija?

I koliko puta tako? Odlučili smo da ćemo da smršamo, da neće više tamo neko da nam drži predavanja, da nam je muka što ne možemo da stanemo u neku haljinu koju smo videle u izlogu još početkom leta… I sve mi imamo neku revnosnu koleginicu ili prijateljicu koja vodi računa i pridržava se svakog saveta, koja jede salatu za doručak i večeru, redovno vežba i  svaki komad garderobe joj  savršeno stoji. I sad, imamo primer, imamo način ( uzele smo dijetetski plan od nutricioniste ili smo jednostavno rešile da smanjimo unos hrane i ograničimo testa i slatkiše), imamo motivacione članke, knjige, govore… Zašto sedimo onda zaglavljene sa još jednim sladoledom u ruci ili kesicom čipsa ili štanglom čokolade?

Neko će da kaže da smo razmažene, da želimo nešto za ništa, da nismo spremne da platimo cenu odricanja. Pa ako  je i tako, ako je sve to i istina –  zašto je tako ? Jeste li videle nekada osobu sa velikim viškom kilograma, koja oboli od dijabetesa, odmah krene na dijetu  i u kratkom roku smrša? Nisu joj potrebni  motivacioni govori. Osoba zna da je  u  pitanju njegov ili njen život. Tada joj ne treba niko sa strane da je bodri u držanju dijete, kada ona sama zna da je to prvi korak ka kvalitetnom životu .

Nije naravno  poželjno da se razbolimo, da bismo stekle tako jaku motivaciju. Ono što jeste poželjno  je da ona dolazi od nas samih. Da izvire iz naše duše, iz naših potreba. Možda nas gnjave sa tim pričama o višku kilograma, ali nama oni suštinski ne predstavljaju problem. Ili bismo baš volele da se uvučemo u tu lepu haljinu koju smo videle početkom leta, no i ova naša nam je sasvim slatka i sviđa nam se kako nam stoji. I nismo, na kraju krajeva, spremne da platimo cenu odricanja. Pa šta?  Sve dok je motiv za naš cilj nešto što nam je neko rekao ili što je opšte prihvaćen pojam, pa mislimo da i mi treba tako da se ponašamo, teško ide sa ostvarenjem tog cilja. Onda kada poželimo svim srcem, kada stvorimo potrebu, žudnju za tim ciljem, tada ćemo naći i načina i snage i volje i bićemo spremne za akciju.

Zavirimo u sebe. Ako nam nešto smeta, zbog čega nam smeta? Ako nam se  kod drugih neka osobina dopada, zbog čega nam se dopada? Ako mislimo da nam je motiv jak i autentičan, šta nas to onda sprečava da stignemo do cilja? Da li zaziremo jer mislimo da treba previše truda? Ili smo sto puta pokušavale, pa nismo uspele i sada nam je teško da pronađemo pravu snagu? Ili veru u uspeh?

Ipak, na prvom mestu, nemojmo  da zaboravimo da smo svi jedinstveni . Ne propustimo da preispitamo sebe,  ono što želimo i u kolikoj meri to zaista želimo. Da pronađemo svoj motiv i svoju inspiraciju. Ono što će nas da pokrene na pravu akciju i dovede nas na naš lični i sasvim poseban cilj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fifteen − 2 =