Želim da podelim sa vama jednu tehniku koja je deo onoga što zovem coaching za lepši dan.
Pisanje dnevnika je odlična stvar da bismo pratili svoj lični razvoj, beležili prijatne trenutke ili olakšali sebi neki unutrašnji bol ili brigu.
A možda vi niste tip osobe koja vodi dnevnik? Onda je vreme da nabavite svešćicu za ovu vežbu.
Setite se nekog doživljaja, lepog pejzaža ili slike koji bude u vama prijatna osećanja. Ovo je za početak, a ako vam bude prijalo, možete da nastavite da beležite na ovaj način sve lepo što vidite i doživite.
Sada, nakon što dobro osmotrite, počnite da pišete o tome. Šta je to što vidite? Kakve su boje, da li ima nekih mirisa, da li čujete nešto… Kako se vi osećate dok posmatrate tu sliku? Kakve misli vam prolaze kroz um? Kakav je osećaj u telu?
Navešću vam citat iz svog dnevnika, koji sam pisala kraj vodopada, na kampovanju, pre nekoliko nedelja :
Čujem snažan huk vode, kroz koji se tu-i-tamo probija pesma ptica. Nebo iznad nas je čisto, plavo, netaknuto. Vidim svoje prijatelje, malo dalje na steni, kako sede i razgovaraju. Njihova lica su nasmejana i svetla poput sunca. Njihova radost greje moje srce. Dodirujem vodu. Ona je ledena i osvežava celo moje biće. Bistra i snažna planinska reka nosi grančice i latice žutog cveća i pri padu, stvara izmaglicu od vodene pare. Mogu da osetim kapljice na svom licu. Dok me sunce greje, a voda hladi moje prste i moje obraze,osećam kako se mojim telom razliva priijatno osećanje spokoja i mira. Udišem duboko slatki miris hajdučke trave, zvuk glasova mojih prijatelja koji se smeju i toplotu stene na kojoj sedim. Tamno plavi vilin konjic proleće pored mene. Na kratko zastane, lebdi u vazduhu, kao da me promatra, a onda nastavlja dalje. Voda huči, ljudi se smeju, ptice pevaju, priroda miriše. Sve je dobro i savršeno takvo kako jeste.
Ako vam se ovo dopalo i ako vam je bilo od koristi, ostale tekstove o različitim tehnikama možete pronaći na mom blogu .Tekstove možete čitati i na sajtu organizacije Centar za mame i portalu Najbolja mama na svetu
