Podizanje emocionalne inteligencije

Kada zateknemo sebe da suviše burno reagujemo na neki događaj, znači da je u nama nesvesno proradila jedna od „šema“. U kognitivnoj terapiji, šemama se nazivaju određeni obrasci ponašanja. Njih smo usvojili tokom odrastanja u kontaktu sa porodicom, društvom ili proživljavajući neke za nas značajne događaje. Na ovaj način je, naš mozak, koji je uvek pripremljen da nas odbrani od svega i održi u životu, stvorio već gotovu reakciju za slučaj da nam hitno zatreba.

Kada nastaje problem? U prepunoj prodavnici, neko nas ljubazno zamoli da se malo pomerimo kako bi mogao da prođe. Na to, mi počnemo glasno da negodujemo i ljutito guramo kolica u stranu, nastavljajući da gunđamo i narednih pola sata. Šta se dogodilo? Iz nekog razloga, učinilo nam se da nam osoba naređuje, pa se aktivirala šema potčinjenosti. A odgovor je – e nećeš ti mene.

Postoji deset osnovnih šema, ali, ovde bi slobodno mogla da se primeni ona narodna:“Koliko ljudi, toliko ćudi.“

Deset osnovnih šema su:

  1. Šema napuštenosti – kao reakcija na neki lični gubitak (smrt ili odlazak roditelja ili druge bliske osobe);
  2. Šema uskraćenosti – kao odgovor na nedovoljno obraćanje pažnje na naše potrebe tokom detinjstva;
  3. Šema potčinjenosti – razvijena kod ljudi koji su imali isuviše stroge ili zahtevne roditelje;
  4. Šema nepoverenja – najčešća kod zlostavljane i zanemarivane dece – osećaj da se ni na koga ne mogu osloniti;
  5. Šema nevoljenosti – za ovu šemu je tipično uverenje „Kada bi me stvarno upoznao, nema toga ko bi mogao da me voli“;
  6. Šema isključenosti – „Ti nisi kao mi i mi te ne volimo“, formira se kada prihvaćenost od strane druge dece počinje da igra važnu ulogu u emocionalnom životu;
  7. Šema ranjivosti – nastala kao posledica stalnog zastrašivanja „velikim, opasnim svetom“ koji te čeka čim otvoriš oči – „Pazi, pašćeš“, „Ne diraj vrata da ne priklještiš prste“, „Obuci se, prehladićeš se“…
  8. Šema neuspeha – kao posledica negativnog upoređivanja sa vršnjacima ili uspešnim roditeljima;
  9. Šema perfekcionizma – roditelji su često kritikovali dete, koliko god se trudilo i tražili uvek više i bolje;
  10. Šema posebnih prava – ovakav stav može imati dva korena. Jedan je preterano ugađanje detetu, koje i kada odraste očekuje da se ceo svet prilagođava njegovim potrebama. Drugi su pretrpljene velike borbe i teški trenuci tokom odrastanja, pa osoba „odlučuje“ da sada ima posebna prava u daljem životu.

Dobro je, nakon svake preterane reakcije, da zapitamo sebe sledeće:

  1. Šta se događa u meni? Šta osećam? Šta mislim?
  2. Kako se ponašam? Ovako otkrivamo koji su to automatski postupci koji prate šemu.
  3. Šta je bio okidač? Neka situacija, postupak, reč, boja glasa… Šta je to što je aktiviralo burnu reakciju?
  4. Na šta me ovo podseća? Proverimo, da li smo se već ranije našli u ovakvoj ili sličnoj situaciji ili nas podseća na neki događaj iz prošlosti.
  5. Imenovati šemu. Kao što rekoh, koliko ljudi, toliko i ćudi, pa i šema. Imenujte ono što osećate svojim rečima. Tako će šema biti ličnija, a samim tim i jednostavnija za čišćenje.

Za ozbiljnije bavljenje šemama, preporučuje se vođenje dnevnika, gde će se pri svakom napadu šeme, proći kroz sva ova pitanja i pribeležiti odgovori.  Sve u cilju dobijanja jasnijeg uvida u ono što  izaziva kod nas burne reakcije.

Tehnikama dubinskog koučinga, može se izvesti čišćenje šema. Na taj način se oslobađa energija koja je sada zarobljena neadekvatnim reakcijama i  sećanjima. Otvara se put za skladniju komunikaciju i postizanje unutrašnjeg mira.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × four =