Kako izaći na kraj sa tinejdžerima?

Šta mislite da pođemo od pretpostavke, da naša deca nisu mali monstrumi koji su se namerili da nam pokidaju nerve? Ni mali, ni veliki.  Da počnemo priču od hormona, potreba, zahteva društva i života koji se pred njih stavljaju. No, sigurna sam da ste o svemu tome već čitali. Znamo da se tela naše dece menjaju u periodu puberteta, da se rađaju nove potrebe, da su drugarice i drugovi sada na prvom mestu i njihovo mišljenje se jedino uvažava, da u mislima nisu baš uvek prisutni ovde i sada. Menjaju se prioriteti, ciljevi, rađaju neki novi snovi. Formira se drugačiji svet, a mi nismo više njegov centar, kao kada su bili sasvim mali. Nismo čak ni njegov veći deo. Moglo bi se, iskreno reći, da na prvi pogled izgleda kao da mi za njih gotovo  i ne postojimo. Znate onaj osećaj, kada shvatite da je vašem tinejdžeru smor da ga vide sa mamom na ulici?

Međutim, jedna stvar se ne menja. To je potreba za ljubavlju i prihvatanjem od strane  roditelja. Ona samo menja oblik. Neće nam se sedamnaestogodišnjak zaleteti u naručje, kada se vrati iz škole. Naravno. Ali će sesti, ako imamo dovoljno sluha, da porazgovara sa nama. I tada ćemo imati prilike da zavirimo u taj novi, drugačiji, nepoznati svet. Razgovarajmo sa svojom decom. Slušajmo pažljivo, ali ne samo šta govore, već i na koji način nam saopštavaju svoje misli, koje emocije ih prate, kakav im je stav tela.

Naša deca su i naši učitelji. Ako imamo dovoljno otvoren um i usudimo se da stvari sagledamo iz drugog ugla, iznenadićemo se koliko često oni imaju veoma zrele i sveže rezone. A opet, ono što im nedostaje, a što im mi sa našim iskustvom možemo ponuditi, lakše će prihvatiti u mirnom, nenametljivom razgovoru. A kada imaju roditelja od poverenja, sa kojim mogu da popričaju o onome što ih zanima, tinejdžeri će zrelije pristupati i svojim obavezama, ne pozivajući se stalno i samo na svoja prava. Gledajte na vaš odnos sa vašim detetom kao na saradnički. Ne brinite, roditelj je uvek roditelj, a dete-dete. Autoritet se ne zadobija grdnjama, kaznama i pretnjom. Što je veći pritisak, veći je i otpor. Ne odričite se da suočite svog tinejdžera sa posledicama njegovih postupaka, no ne činite to grubo i na silu.
Iskren razgovor je vaš i detetov najbolji prijatelj u uspostavljanju kvalitetnog i stabilnog odnosa. A to je ono čemu i mi i naši tinejdžeri zapravo težimo. Zato, srećno vam bilo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × four =